S prvim jutarnjim izmaglicama i učestalim kišama priroda nas uvodi u mirnije doba godine – jesen i zimu. U ovom periodu sve pršti od šarenila boja i dozrelih plodova, što su mnogi opisali kao zlatnu jesen.
Činjenica je da svako godišnje doba ima svoje plodove koji ga na neki način obilježavaju. U ove prohladne jesenje dane priroda nudi i kesten, pravi jesenji plod i ujedno jedan od simbola jeseni, čije hranjive tvari i aktivni sastojci povoljno utiču na cirkulaciju i pomažu u prilagođavanju organizma na sve hladnije dane.
Pitomi kesten, lat. Castanea sativa, jedna je od prvih namirnica koje je čovjek jeo. Najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju, a historičari kažu da se počeo širiti po Evropi preko Grčke.
Kestenovo drvo slično je hrastu, vrlo je cijenjeno i kvalitetno te može doživjeti i do 500 godina.
Najstarije drvo kestena, zvano “Sto konja”, nalazi se na sicilijanskoj planini Etna i vjeruje se da je staro između 2.000 i 4.000 godina.
U prošlosti su ga, kao i danas, jeli pečenog i kuvanog, a od mljevenog kestena pravili su napitak koji je služio kao zamjena za kafu.
Od kestenovog meda pripremali su medenu rakiju.
Ovi orašasti plodovi zbog hranjivosti su davani siromašnima u Francuskoj za praznik Sv. Martina, a u Toskani se tradicionalno jedu na dan Sv. Simona.
Kesten ima dvostruko više skroba nego krompir, pa nije čudo da je i dalje jedna od važnijih namirnica u Kini, Japanu i Južnoj Evropi.
Tamo se često koristi u obliku brašna za hljeb, zbog čega je dobio nadimak “stablo hljeba”.
Poput oraha i badema, ne sadrži gluten, pa je pogodan za prehranu oboljelih od celijakije, osjetljivih na gluten ili alergičnih na pšenicu.
Sadrži minerale, vitamine B grupe, vitamine A i C. Oni se sačuvaju prilikom kuhanja, jer plod štiti debela kora.
Od minerala, bogat je kalijumom i fosforom, a sadrži i kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, željezo, bakar te mangan. U 100 grama sirovog ploda ima 200 kalorija, a glavni sastojak mu je skrob, kojeg u kestenu ima oko 44 odsto.
To je jedini orašasti plod koji sadrži vitamin C. Osim toga, kesten je neobično bogat folnom kiselinom, koja se inače nalazi u zelenom lisnatom povrću. Folna kiselina je potrebna za rast ćelija, sintezu DNK i normalan rad nervnog sistema.
Unos hrane bogate folnom kiselinom povećava izglede za začeće, a tokom trudnoće osigurava pravilan razvoj fetusa. Kesten je bogat izvor mononezasićenih masti poput oleinske i palmitinske kiseline.
Mononezasićene masti štite zdravlje kardiovaskularnog sistema i pomažu snižavanje nivoa holesterola. Zbog visoke energetske vrijednosti kesten se preporučuje djeci, sportistima, trudnicama i starijim osobama.
Pomaže kod bubrežnih i probavnih tegoba, a može se koristiti i za izbacivanje viška vode iz organizma. Uz to, djeluje i protivupalno, pa je idealna namirnica za osobe koje pate od artritisa i reume.
